Родолф Кројцер и париски Конзерваторијум

Иако је данас Родолф Кројцер познат пре свега као аутор композиција за виолину – инструмента на коме је и сам био врсни виртуоз – у току свог живота подједнако се бавио опером. У периоду од 1790. до 1827. године Кројцер је написао чак четрдесет и девет опера, од којих је само три остало неизведено, док је већина постављена на сцени париске Опере, као и у позориштима Фавар и Фејдо. Кројцеров оперски израз поседује завидан степен оригиналности, али његов допринос овом жанру није имао већи утицај, тако да се на репертоару није одржало ниједно његово дело. Кројцер је вешт у креирању драматичних колоритних сцена, иако често подлеже тематским музичким стереотипима. Посебно је вредна пажње његова мелодика која је топла и пријемчива. Опере Авељева смрт из 1810. године, у којој се обрађују теме из Старог завета, важи за једно од Кројцерових најуспелијих дела.

Франсоа-Жозеф Госек, данас превасходно препознат као композитор инструменталне музике, такође је био активан у свету опере. Као и Кројцер, био је професор париског Конзерваторијума од његовог оснивања 1795. године, а предавао је технику компоновања до привременог затварања школе 1816. године, када се повукао из професионалног живота.

Међу оперским композиторима који су се укључили у рад париског Конзерваторијума специфично место заузима Пјер-Александр Монсињи, и то не само због тога што је реч о аутору старије генерације који је престао да компонује већ 1777. године, на врхунцу своје каријере. Монсињи је заправо био у немилости револуционарних власти које су га оставиле без средстава за живот, те су чак чланови опере добротворно прикупљали новац за његову пензију. Ангажован је 1800. године, заменивши Никола Пичинија на месту надзорника наставе, што је вероватно била својеврсна компензација за тешкоће кроз које је прошао. Међу његовим делима опера Дезертер из 1769. године уживала је несмањену популарност. На почетку трећег чина ове опера најпре пратимо комичну сцену између ухапшеног дезертера Алексиса и његовог доброћудног тамничара, а потом стиже краљево помиловање које је добијено услед неуморних молби дезертерове заручнице.

Срђан Атанасовски