Музика XX века – Семјуел Барбер

Од своје седме године, Барбер је показивао изузетан таленат за музику. Рођен је 1910. године у месту Вест Честер у Пенсилванији у угледној, музици наклоњеној породици. Његова тетка је била Луиз Хомер, водећи амерички контраалт свог времена и солистикиња Метрополитен опере, те је Барбер од најранијег детњиства био заинтересован за позориште и вокалну музику. Као десетогодишњак, на пример, написао је оперету Ружино дрво на либрето кувара који је радио за његову породицу. Луиз Хомер и њен супруг Сидни Хомер, композитор популарних песама, који је извршио велики утицај на Барберову естетику подржали су младог Барбера да са 14 година упише новоосновани Кертис Институт за музику у Филаделфији. Године 1928, током студија на Институту упознао је Ђан Карла Менотија, који ће постати његов професионални и животни партнер. Мери Кертис Бок, оснивачица Института је после студија постала Барберова заштитница, финансијски га помажући и промовишући његову каријеру. Једно од Барберових првих професионалних искустава био је певачки ангажман, захваљујући његовом култивисаном баритону, што је оставило снажан печат на велику продукцију соло песама које заузимају две трећине опуса овог аутора. 

Каријера овог америчког композитора кренула је узлазном путањом почеком тридесетих година прошлог века, пошто је награђен за виолинску сонату и Увертиру Школе за скандал, његовог првог објављеног већег дела. Потом је добио Римску награду која му је омогућила да од 1935. до 1937. године борави у Америчкој академији у овом граду. Дела су почела да му се изводе и на Салцбуршком фестивалу. Доказ да је освојио међународну сцену дошао је са Тосканинијевим извођењем и директним преносом на радију, 1938. године његовог Есеја број 1 и Адађа за гудаче после чега су готово све Барберове композиције настајале као поруџбине важних и угледних извођача и ансамбала.