Грамофонија

Концерт за виолину и оркестар у Де дуру опус 77 Јоханеса Брамса

Слушаћете плочу са снимком Давида Ојстраха и чланова Државне капеле из Дрездена под управом Франца Конвичнија. Плочу је објавила продукцијска кућа Дојче грамофон 1961. године.

Ово издање Концерта за виолину и оркестар у Де дуру опус 77 Јоханеса Брамса је веома необично због чињенице да је реч о снимку забележеном у Источној Немачкој, а који је лиценцно дистрибуирао највећи западнонемачки издавач Дојче грамофон. Ојстрахово тумачење славне Брамсове партитуре је најпре објављено 1954. године у моно верзији под етикетом Етерне, државне продукције плоча ДДР. Исте године је овај снимак објављен и у Сједињеним Америчким Државама у издању британске Деке, а широку популарност у Европи доживљава правом експанзијом издања Дојче грамофона за тржишта Западне Немачке, Шпаније, Француске, Велике Британије и Холандије, док је у Канади и Аргентини био дистрибуиран са етикетом ћерке-фирме немачког издавача под именом Хелиодор. Тако је од појављивања првог издања до седамдесетих година, овај запис био објављиван готово сваке године у некој од верзија којих до данас има више од двадесет.

Значајно је поменути да је часопис Грамофон поводом објављивања дигиталне верзије снимка 1995. године истакао значај техничких квалитета овог моно записа који су реализовали неименовани источнонемачки сниматељи у цркви Исуса Христа у Берлину, фебруара 1954. године. Иако је баланс између солисте и оркестра унеколико нарушен у корист првог, управо је јединствена „топлина звука” Ојстрахове виолине и релаксирана интерпретација, према мишљењу критичара Грамофона, разлог велике популарности коју је постигао овај, технички не баш савршен, снимак.  

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом