Родолф Кројцер и париски Конзерваторијум

Париски Конзерваторијум, односно Conservatoire National Supérieur de Musique, основан је у августу 1795. године одлуком Националног конвента Прве француске републике, а на основу Краљевске школе за певање и Националног института за музику. У наредних двадесет година у раду Конзерваторијума учествовали су скоро сви истакнути музичари у француској престоници, а успостављена је и богата библиотека, те је изграђена концертна дворана. Реч је о једној од ретких институција успостављених за време Прве републике која ће преживети рестаурацију династије Бурбона, иако је иницијално била затворена у прве две године овог периода, те у нешто измењеном облику наставити да постоји све до данас. Родолф Кројцер био је професор виолине како на Националном институту за музику, тако и на Конзерваторијуму, од његовог оснивања до 1826. године, а наставио је да буде члан савета ове институције све до 1830. године. Свој последњи концерт за инструмент на коме је свирао (бр. 19 у д-молу) Кројцер је компоновао крајем прве деценије XИX века. Богатством разноврсних музичких идеја и смелом оркестрацијом, аутор у овом делу тежиште чврсто смешта на првом ставу, који носи ознаку Модерато.

Композитор Антоњин Рејха, рођен у Прагу 1770. године, живео је и радио у Паризу почев од 1808. године, где је уједно почео да се активно бави педагогијом. Када се 1817. године дискутовало о томе да овај чешки композитор постане професор на париском Конзерваторијуму, његови подржаваоци могли су да истакну чињеницу да је у том тренутку на самом Конзерваторијуму већ радило чак осам Рејхиних бивших студената. Рејха је наредне године постављен за професора контрапункта и технике фуге, а за потребе предавања објавио је приручник о вештини компоновања који је ушао у широку употребу. Рејхино подучавање савременици су описивали као строго, ефикасно, прецизно, логички консеквентно. Берлиоз, који је био један од његових ученика, посебно га је ценио јер је увек наводио разлоге за поштовање одређених правила, те се према њима није односио фетишистички, већ је умео да их прилагоди иновативним идејама.

Срђан Атанасовски