Жан-Филип Рамо: Галантне Индије

Главне улоге тумаче: Лизет Оропеза као богиња Хеба и Зима, Ана Кинтанас као Амор и Заира, Тарек Назми као Осман и Али, Сирил Овити као Валер и Такмас, Франсоа Ли као Хуаскар и Дон Алваро, Ана Прохаска као Фани и Фатима, Матијас Видал као Дон Карлос и Дамон и Џон Мур као Адарио.

Les Indes galantes – Галантне Индије је био Рамоов први опера-балет написан на либрето Луја Физелијеа, а премијерно изведен у париској Опери 23. августа 1735. године. После премијере, за потребе наредних извођења дело је ревидирано, тако да се сматра да је у марту 1736. године добило свој коначни облик који се састоји од пролога и четири чина, односно антреа. Дело Галантне Индије опстало је на репертоару париске позорнице до 1761. године, а после тога су се изводили само појединачни сегменти овог остварења. Прва модерна обнова овог дела уприличена је у париској Опери 18. јуна 1952. године, а остала је запамћена по својој раскошној сценографији и костимима.

У париској Опери тридесетих година XVIII века, биле су у моди опере-балети базирани на митолошким темама. Дело Галантне Индије се окреће нешто реалистичнијим и модернијим јунацима, ослањајући се на тематику коју је успоставио Андре Кампра својом Галантном Европом из 1697. године.

Пролог је алегоријског карактера и у њему се публика упознаје са темом дела – на који начин се љубав третира у удаљеним земљама. Младићи из четири, до тада пријатељске европске земље, огреше се о богињу младости Хебу, те и поред савета који им даје Амор, крећу у ратни сукоб. Купидони, схватајући да их је Европа презрела и напустила, одлучују да одлете у Индије – што је био генерички термин, у то доба, за било коју далеку, егзотичну, земљу. Ове Индије постају место дешавања наредних чинова – односно антреа чији су називи Великодушни Турчин, Инке, Цвеће – азијски празник и Дивљаци.

Уредник Ксенија Стевановић