Оперe – Рихард Штраус: Данајина љубав

Главне улоге тумачили су: Красимира Стојанова као Данаја, Томаш Коњечни као Јупитер, Норберт Ернст као Меркур, Волфганг Аблингер-Шперхаке као Полукс, Регине Ханглер као Ксанта, Герхард Зигел као Мида, Павел Колгатин као први краљ, Анди Фри као други краљ, Рајан Спидо Грин као трећи краљ, Јонгмин Парк као четврти краљ, Марија Целенг као Семела, Олга Бесмертна као Европа, Михаела Зелингер као Алкмена, Џенифер Џонсон као Леда. Хором Бечке државне опере и Бечком филхармонијом диригује Франц Велзер-Мест.

Оперу Данајина љубав Штраус је довршио 1940. године на основу либрета Јозефа Георга. Она се базира на сценарију насловљеном Данаја или љубав из рачуна који је још двадесетих година композитору предложио његов дугогодишњи сарадник Хуго фон Хофманстал. Штраус је радећи на овом делу често мењао смернице, те је Георг коначно верзију написао руководећи се композиторовим идејама које је развијао и кроз разговоре са својим пријатељима Штефаном Цвајгом (који је једно време исто радио на либрету), Клеменсом Краусом и Лотаром Валерштајном.

Тако је настао необични амалгам различитих скица, жанровских опредељења и естетичких идеја. Са једне стране Штраус је желео да направи комичну оперету, а са друге стране оркестарки је желео да прикаже „магичне“ делове радње. Георг је успео да га убеди да Зевса учини главним јунаком опере. То је била последица и Штраусовог саосећања спрам остарелог, мудријег али тужнијег „Јупитера“ – разлог због кога су изабрали римско име за Зевса остаће мистерија. У сваком случају „Јупитер“ је добио улогу композиторовог гласоговорника: то ће бити последњи од идеализованих Штраусових аутопортрета, написаних без трунке фарсе.

Штраус је Данајину љубав сагледаовао као врсту „постхумног дела“ и одбијао је да буде постављена за његовог живота. Премијера 1944. године на композиторов 80. рођендан је отказана на захтев Јозефа Гебелса због покушаја атентата на Хитлера. Прво извођење је било после Штраусове смрти, 1952. године, а после тога опера је готово пала у заборав. Пре свега поставка овог дела захтева велике извођачке ресурсе, раскошне сценске ефетке, али и изузетан избор певача – јер чак и споредне улоге четири краљице захтевају извођачице високих техничких домета. Штраус је Данајину љубав замислио као своју „лабудову песму“, тестаментарно дело, а овогодишња Салцбуршка продукција је по речима критике успела да слушаоцима прикаже звучну лепоту и раскош композиторовог музичког михољског лета.

Уредник Ксенија Стевановић