Нова дискографија

Тринаест година након свог првог издања за овог издавача, објављеног 2003. године под називом Оперске арије, Ана Нетребко је одабрала репертоар који јој омогућава да демонстрира пут који је прешао њен глас – од нежног лирског сопрана, преко белкантистичког репертоара, до недавног дебија у Вагнеровом Лоенгрину у дрезденској Семперопери, у улози Елзе. На албуму Веризмо, она се одлучила за десетак улога које, изузев једне – Манон Леско, није до сада изводила на сцени, а које „захтевају велики глас и велики темперамент”.

Ова звезда оперске сцене, интерпретирала је тако арије из Чилеине Адријане Лекуврер, Ђордановог Андрее Шенијеа, Боитовог Мемфиста, Каталанијеве Вали, Леонкавалових Пајаца, Понкијелијеве Ђоконде, те четири Пучинијеве опере: Мадам Батерфлај, Турандот, Тоска и Манон Леско, у којима јој се повремено придружује и супруг, тенор Јусиф Ејвазов. Двоје уметника је на овом албуму пратио Антонио Папано, један од тренутно најбољих оперских диригената и чини се најпопуларнији диригент када су у питању дискографска издања водећих светских певача – који је са својим ансамблом Оркестар Академије Санта Чечилија последњих година остварио завидан број албума са компилацијама оперских арија.

Говорећи о својој одлуци да се окрене веристичком репертоару, Ана Нетребко је изјавила „да верује да има глас, знање и интуицију које ове улоге захтевају”. Певачица је још додала и да је „све ове ствари спојила и да је радила веома, веома предано како би разумела веризам и дочарала га са правим осећајем за истину”.

Према реакцијама критике, чини се да је у томе и успела, јер су оцене овог албума у највећем броју позитивне. Критичар британског Гардијана наводи да је њен глас „досегнуо узбудљиву зрелост, а да је његова тежина испраћена са још више сјаја, искричавости и експресиве пројекције.” Критичар Вашингтон Поста додаје и да је њен гас „најмоћнији и најкомплекснији у прелазним пасађо тачкама на крајевима линијског система”, управо у регистрима у којима се налазе наефектнији одломци веристичких арија.

Ипак, могли бисмо да приметимо да у појединим аријама количина вибрата уме да оптерети деонице које би ипак требало извести деликатније и сусздржаније, попут сегмената чувене Vissi d’arte. Са друге стране, фасцинантни доњи регистар гласа Ане Нетребко, као и његова глаткост и флексибилност, приметни су у почетној арији Ја сам сирота девојка из Чилеине Адријане Лекуврер, а уз убедљивост арије Сола, пердута, аббандоната из Манон Леско, ове две нумере представљају праве примере зашто је искорак ка веристичком репертоару био добар избор за ову певачицу и зашто ће њени оперски наступи у овим улогама сасвим сигурно наићи на добре реакције публике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић