Разум и осећајност

Рођен 1759. године, Фон Геминген је још у раној младости показао таленат за музику, а посебно за свирање виолине, о чему постоје сведочанства у хроникама ове племићке породице. Након студија на Универзитету у Гетингену, 1781. године упутио се на велику турнеју по Европи, посећујући Француску, Енглеску, Шкотску и Холандију. Иако је једно време био у служби грофа Карла Александра од Бранденбурга, на чијем двору је радио као капелмајстор, чини се да је највећи део своје каријере Фон Гемингем провео у дипломатији, али и као изборни витез кантона Крајхгау. Након распуштања овог кантона, преселио се у Манхајм, где је умро 1813. године.

Око 1800. године, Ернст фон Геминген је, наизглед изненада, компоновао четири виолинска концерта од којих су два недавно објављена као премијерни снимци за дискографску кућу Це-Пе-О. Наиме, осим ових шармантних дела, нису остале сачуване композиције, нити подаци о било којим другим остварењима овог аутора. Ова заборављена дела откривена су 1994. године у архиви дворца Хорнберг, који је припадао породици Фон Геминген, у обимној музичкој библиотеци, у којој су се, између осталих, налазиле партитуре готово свих гудачких квартета Хајдна и Бокеринија. Стил Гемингенових композиција открива утицај италијанских мајстора, пре свега у мелодици чије контуре антиципирају грациозност белкантистичких оперских деоница, на пример једног Росинија, као и виолинских концерата Ђованија Батисте Виотија, али са нешто скромнијим техничким захтевима који се постављају пред солисту.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић