Музеј звука

Овај лондонски уметник је почетком 17. века почео да користи италијанизовану верзију свог имена – Ђовани Копрарио, иако нема доказа да је икада посетио ову земљу. Од 1622. године био је у служби Принца од Велса, односно каснијег краља Чарлса I.

Иако је био врсни лаутиста, Купер за собом није оставио ниједно дело за овај инструмент, али јесте бројне фантазије, свите и друге композиције за виоле и виолине, као и две збирке песама Погребне сузе и Тужбалице: оплакивање превремене смрти принца Хенрија.

Збирка Погребне сузе, објављена је 1606. године и посвећена је Чарлсу Бланту, првом Ерлу од Девоншира. Овај младић је захваљујући свом физичком изгледу стекао наклоност Краљице Елизабете, да би затим изградио успешну војничку каријеру у Ирској, којом је на крају и управљао у име енглеске круне. Ипак, након свих ових успеха, Блант је пао у немилост нације након што се оженио својом дугогодишњом љубавницом Пенелопом Деверо, сестром Роберта Девероа, што је изазвало скандал и осуде јавности.

Збирка Тужбалице: оплакивање превремене смрти принца Хенрија настала је 1613. године након изненадне смрти старијег сина Џејмса I. Овај „савршени принц”, у којег је цела нација полагала велике наде, умро је од тифуса са само 18 година, што је доживљено као национална трагедија. Уместо овог самоувереног и вољеног принца од Велса, који је читав живот био припреман да преузме круну, на престо је дошао његов млађи брат Чарлс, чија ће неспособност и аутократски начин владања на крају довести до енглеског грађанског рата.

Расположење које доминира у обе збирке је меланхолија, која је оличавала дух времена позне елизабетанске епохе и осећај туге због изневерених нада и очекивања – како личних, тако и државних.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић