Директан пренос концертног извођења опере „Кнез Иво од Семберије” Исидора Бајића

Једина Бајићева опера, написана по истоименој драмској слици Бранислава Нушића, изведена је први пут у Београду, 19. јануара 1911. године у „Опери на булевару" Жарка Савића, под управом аутора.

Филип Вишњић је први опевао Кнеза Иву од Семберије у песми „Кнез Иван Кнежевић". Касније је Бранислав Нушић написао трагедију Кнез Иво од Семберије, на основу које је Исидор Бајић компоновао истоимену оперу. Иако је опера у стилско-музичком смислу релативно наивно написана, она је један од пионирских покушаја стварања националне опере. У самој опери се могу наћи и две песме за које се сматра да су народне, али су, у ствари, дело Исидора Бајића: Еј, ко ти купи то фустанче и Ој, Српкињо, буд' орна.

Сиже опере је следећи:

Код кнеза Иве стиже гласник који га обавештава да ће туда проћи поворка робља из околних нахија, из Подриња и Јадра, које Кулин-бег води у Цариград. У поворци су обични сељаци а заробио их је Кулин-бег, као освету за двадесет јањичара које су убили хајдуци. Иво наговара људе да дају новац и драгоцености, да скупе откуп за робље, јер како гласник каже: „Кулин иште три хиљаде рушпија за три стотине и три роба!" Народ, већ осиромашен, тешка срца даје прилог на наговор кнеза. У село стижу јањичари и доводе робље. Међу њима је и лепа робиња Станка. Кулин пристаје да све робље ослободи, али Станку задржава за себе, јер би је могао скупо продати у харем. Иво, у жељи да ослободи и Станку, даје све што има: своје рухо, оружје, чак и кућу, а његова стара мајка даје осам низа златних дуката које је чувала за будућу невесту. Пошто Кулин остаје непоколебљив, Иво се одлучује на очајнички потез и даје бегу сребрно кандило и породичну икону златом оковану. Мајка, потресена синовим поступком, пада мртва. На овом месту постоје две верзије завршетка опере. Према једном, Иво узима нож и каже: „Беже, дајем ти и живот своје мајке, али желим и твој!" и убија Кулина. Према другом, Кулин потресен сценом даје Станку Иви и одлази.

Пренос ће реализовати уреднице Марија Вуковић и Ксенија Стевановић.