Родолф Кројцер као виолиниста-виртуоз

Кројцер је рођен 16. новембра 1766. године у Версају, где је његов отац био ангажован у оркестру Швајцарске гарде војводе Шоазела као извођач на дувачким инструментима, а умео је да свира и на виолини. Почев од 1778. године часове виолине младом Кројцеру држао је Антон Штамиц, чији је концерт 1780. године његов четрнаестогодишњи ученик, као вундеркинд, извео на престижним Духовним концертима у Паризу. Већ четири године касније, млади музичар је у оквиру ове инситуције представио сопствени концерт, чиме је његова репутација виолинисте-виртуоза била зацртана. У последњим годинама пред Француску буржоаску револуцију, а након смрти својих родитеља Кројцер је постао штићеник Марије Антоанете и грофа Артоа, брата краља Луја XVI и будућег краља Шарла X, те је, као члан Краљеве музике на Версају, неретко изводио сопствена дела. Међу виолинистима који су Кројцеру у раној фази овладавања виолинском техником служили као узор био је и италијански аутор Ђовани Батиста Виоти. Они су се упознали у Паризу 1782. године, након чега је утицај овог композитора јасно уочљив. Ипак, не постоје докази да је Виоти заправо био Кројцеров учитељ. Рођен у Пијемонту у Италији 1755. године, Виоти је, након запажене каријере у Торину, постао сензација у Паризу и врло брзо дошао под заштиту краљевске породице, бавећи се, између осталог и продукцијама опера. Утицај Виотија на Кројцеров опус најочигледнији је у амбициозним концертантним делима са почетка деведесетих година XVIII века.

Збирка од 42 етиде за виолину Родолфа Кројцера, које су први пут штампане 1796. године, представља својеврсни компендијум виолинске технике којом је овај аутор владао. Збирка започиње медитативном етидом у а-молу, а наставља се низом етида у брзом темпу у Ц-дуру. да би се након кратких одморишта у Ес-дуру, Де-дуру, Е-дуру, Еф-дуру и Ге-дуру, први сегмент збирке, закључно са четрнаестом, окончао са три етиде умереног темпа у тоналитету А-дура.