63. Међународни Рострум композитора у Вроцлаву

Композиција Daily Patterns чешког аутора Петра Циглера, уврштена је међу препоручна дела овогодишњег Рострума. Овај композитор је необична појава у свету савремене музике, јер се у свом професионалном животу пре свега бави науком, тачније он је вођа тима задуженог за синтетичку нанохемију при Чешкој академији наука. Никада није формално студирао композицију, али је похађао часове хорне. За Циглера, музика и наука се спајају на мета нивоу: обе теже откривању новог. Његов метод музичког стварања поседује нешто од научног приступа. Наиме, он кроз тесну сарадњу са одличним солистима детаљно упознаје све карактеристике инструмената које потом користи у својим делима. Циглерове композиције извођене су на Фестивалу у Хадерсфилду, на фестивалу Прашко пролеће, као и на радију Ве-Де-Ер у Немачкој.

Композиција Sketches Ђорђа Марковића, је била део селекције Србије на овогодишњем Роструму. Настала је 2013. године за трубу, хармонику, кларинет и флауту, као поруџбина ансамбла Студио 6. Ово дело, новосадског композитора рођеног 1979. године, који тренутно похађа постдипломске студије на Универзитету уметности у класи Беата Фурера, истражује различите начине организације звучног материјала кроз супротстављање строго нотираних и слободније нотно фиксираних структура.

Дело Esodo Infinto Себастијана Риваса представљало је селекцију Француске на овогодишњем Међународном Роструму композитора у Вроцлаву, и уврштено је међу препоручена дела фестивала. Ово је прво оркестарско остварење француског аутора, ученика Ивана Феделеа на Конзерваторијуму у Стразбуру, написано и изведено 2016. године. Инспирисано је мигрантском кризом на Медитерану, односно страшним и масовним нестанком очајника који покушавају да се домогну Европског копна, пре свега Италије. Поднаслов композиције је Нестанак свитаца што је иначе парафраза познатог текста Пјера Паола Пазолинија Чланак о свицима из 1975. године, односно књиге Жоржа Диди-Ибермана Преживљавања свитаца из 2009. године.

Остварење Гуохуа руског аутора Олега Пајбердина је изузетно занимљиво пошто се ради о преради комада који је Пајбердин написао за традиционалне кинеске инструменте и камерни ансамбл. Но, како није био задовољан, односно како је приметио да традиционални кинески свирачи поседују потпуно другачију музичку парадигму од европских, он је касније направио ново дело као врсту „сећања” на сам чин сарадње са кинеским музичарима. Уместо кинеских Пајбердин сада користи европске инструменте, док је музички стил и дух у потпуности везан за другачији концепт музичког времена далеког истока. Гуохуа је иначе кинески термин за традиционално сликарство, где минималним експресивним средствима треба да се постигне моћан, концентрисани ефекат.