Уметност интрепретације

Рођен 1951. године, Скот Рос је почео да учи клавир и оргуље у Питсбургу. Након смрти оца, 1964. године, преселио се са мајком у Француску и уписао студије чембала на конзерваторијуму у Ници, након чега је наставио образовање у Паризу. Такође, похађао је часове код Кенета Гилберта на Краљевском конзерваторијуму у Антверпену. Године 1971. Скот Рос је освојио прву награду на престижном такмичењу чембалиста у Брижу, чији је жири до тада, у историји такмичења, доделио само седам других награда, сматрајући да нико до те године није заслужио прву. Потом је почео да ради као професор на Универзитету Лавал у Квебеку, а истовремено је снимио награђивани албум са Комадима за чембало Жан-Филипа Рамоа.

Током свог кратког живота, Рос је поставио високе уметничке и извођачке стандарде. Поред тога, његову ауру уметника-генија употпуњавало је понашање супротно конвенцијама класичног музичара. Рос се облачио неформално, слично својим студентима, а на једном концерту на којем су присуствовали високи универзитетски и културни званичници, појавио се у фармеркама и карираној кошуљи.

Снимао је за здавачке куће Ерато и И-Ем-Ај, а његов најпознатији пројекат је интегрални снимак 555 Скарлатијевих соната, који је иницирао Француски радио поводом прославе 300. годишњице рођења композитора, 1985. Студијске сесије су почеле 16. јуна 1984. и током осамнаестомесечног снимања, Рос је сазнао да је фатално оболео. Након 98 сесија у студијима у Паризу, Авињону и Дворцу Асас, и око 8000 сирових снимака, изадавачка кућа Ерато је објавила сет од 34 диска са сонатама Доменика Скарлатија. Рос је умро у Француској 13. јуна 1989. у 38. години, од последица ХИВ-а.

О извођачком приступу овог уметника, најбоље говоре сведочења његових ученика. Тако је о импровизационим пасажима код Фрескобалдија говорио да морају да звуче слободно, али да што више желимо да звуче слободно, више је пажње и фиксираних детаља потребно да се тако и изведе. Такође, његов став о свирању пред публиком је био особен. Рос је, наиме, сматрао да се на сцени мора понашати као да између публике и извођача постоји зид или завеса која све време остаје спуштена.

Аутор текста Сања Куњадић
Уредница Ксенија Стевановић