Музеј звука

Назив овог албума на италијанском језику – Л амоРе Ми фа СоЛазар – представља игру речима Леонарда да Винчија, која у себи садржи тонове лествице, док су на албуму снимљене ренесансне композиције изведене на инструментима саграђеним по нацртима овог генијалног уметника.

У својим Животима славних сликара, вајара и архитеката, Ђорђо Вазари је навео да је Леонардо био „златар, истраживач, скулптор, бакрорезац, сликар и музичар”, али су нажалост нацрти инструмената овог уметника, све што је остало сачувано од његове музичке делатности. Зна се да је његова љубав према музици обухватала и теорију и праксу, и научна промишљања и забавну димензију. Док је са једне стране одбијао да записује своје композиције, Да Винчи је, по сведочењу савременика, био одличан импровизатор, изводећи дела аутора попут Жоскена де Преа, Александра Агриколе, Хајнриха Исака и других. Иако је књига коју је написао О музичким инструментима, данас изгубљена, зна се да се бавио истраживањима хармонија и пропорција базираним на теоријским радовима Питагоре и Филолаја, као и конструкцијом сценских машинерија и инструмената.

Међу сачуваним скицама, остали су полу-довршени нацрти за инструменте као што су лира да брачо, оргуљска виола и ручне оргуље, које су специјално реконструисане за потребе овог снимка, а које прати мали иструментални ансамбл сачињен од лаута, вихуела и виола да гамби.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић