Музика XX века – Пеле Гудмундсен-Холмгрен

Рођен 1932. године, поред оца вајара, развио је љубав према визуелним уметностима, али и према апсурдном кроз текстове Семјуела Бекета, нађеним објектима, и природи, њеним лепотама и чудним аспектима. Сва ова интересовања преламала су се кроз његову музику, са дозом чудног, али ослобађајућг смисла за хумор, због чега је уживао углед уметника чији је самосвојни и препознатљиви музички израз немогуће имитирати.

Пеле Гудмунсен-Холмгрен је завршио композицију на Конзерваторијуму у Копенхагену, али никада није био део одређене институције већ је каријеру провео као самостални уметник. Будући да је шездесетих година отворено показивао отпор према серијализму, проглашен је за водећег композитора покрета Нове једноставности, што је титула са којом се није до краја слагао. Заједно са Пером Нергором и Ибом Норхолмом, Гудмунсен-Холмгрен је спадао у најутицајније данске композиторе после Другог светског рата. Сатус самосталног уметника коштао га је закаснеле славе ван граница Данске и нордијских земаља, али није угрозио развој његове поетике и уметничког пута. Године 2012. компакт диск са хорским композицијама Пелеа Гудмунсен-Холмгрена био је новионован за Греми награду.

О свом композиторском стилу говорио је: „Помало од свега и онда репетиција”, што одговара његовим делима у којима је штедиљиво користио материјал, али успевао да га разрађује на разнолике начине.

Емитујемо једно од најпознатијих дела Пелеа Гудмунсен-Холмгрена Кончерто гросо за гудачки квартет и оркестар. Аутор га је описао као „Вивалди на сафарију” и посветио квартету Кронос.

Уредница Сања Куњадић