Разум и осећајност – Симфоније Вилијама Хершла

Ансамбл "Лондон Моцарт плејерс" под управом Матијаса Бамерта изводи Хершлова дела настала између 1760. и 1764. године.

Вилијам Хершл, композитор и астроном, рођен је у породици музичара у Хановеру као Фридрих Вилхелм Хершл. И поред великог интересовања за математику и природне науке, као младић је приступио Хановерској гарди као виолиниста и обоиста. Почетком Седмогодишњег рата 1756. године, са својом јединицом послат је у Енглеску, где се заинтересовао за локалну музичку сцену. По повратку у Немачку, изгубио је интересовање за војнички живот, те издејствовао да буде отпуштен из војске, а затим се вратио у Британију.

Због велике конкуренције у Лондону, Хершл се упутио у енглеску провинцију, где је радио као музичар и организатор музичких догађаја у Дараму, Њукаслу, Лидсу и Халифаксу, да би коначно добио стално запослење при новоизграђеној капели Октогон у Бату. Убрзо је постао једна од најутицајнијих личности у овом великом центру џорџијанског културног живота, али се временом, све више враћао свом младалачком интересовању астрономији. У марту 1781. године, Хершл је открио прву нову планету у модерно доба, коју је назвао Георгијум Сидус Џорџова звезда“ према тадашњем британском монарху Џорџу III, која је касније преименована у Уран.

Након овог открића, постао је права звезда британске науке добио је племићку титулу, именован је за главног дворског астронома, а 1821. године постао је у председник Краљевског астрономског друштва.

Највећи број Хершлових музичких дела настао је шездесетих година 18. века. Међу њима су 24 симфоније, више од десет концерата за различите инструменте, сонате за чембало и виолину, комаде за чембало и оргуље, псалми и химне.

У вечерашњој емисији представићемо симфоније овог аутора које су све настале између 1760. и 1764. године. Ова троставачна дела написана су за оркестар, чији састав варира од гудачког, до великог оркестра са обоама, хорнама, трубама и бубњевима. Стилски, у Хершловим композицијама се препознају елементи Штурм унд Дранга, али и снажан утицај махнхајмске школе. Највеће иновације композитор је унео на пољу ритма и хармоније, док је мелодијска инвенција шармантна, али не превише упечатљива.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом