Разум и осећајност – Симфоније Венцела Пихла

Пратићете интерпретацију ансамбла Лондон Моцарт Плејерс под управом Матијаса Бамерта

Овај чешки композитор, виолиниста и писац, започео је своју музичку каријеру у језуитској гимназији Светог Венцесласа, а касније је као виолиниста радио и у оркестру Бискупа у румунском граду Орадеу, којим је руководио Карл Дитерс фон Дитерсдорф. Око 1770. године, Пихл је постао први виолиниста оркестра Бечког двора, а на препоруку царице Марије Терезије, именован је за главног музичара на двору њеног сина, надвојводе Фердинанда Д’Есте у Милану. У Италији Пихл остаје до 1796. године, када се пред налетом француске војске, заједно са остатком двора повукао у Беч. У овом граду је и умро 1805. године, од срчаног удара током наступа у Палати Лобковиц.

У Пихловом опусу налази се 20 опера, 30 миса, чак 89 симфонија, 30 концерата и велики број камерних дела, међу којима је и 148 остварења написаних за Хајдновог дугогодишњег послодавца – принца Николауса Естерхазија. Неколико Пихлових симфонија било је дуго приписивано Хајдну или Дитерсдорфу, али је исто тако и неколико дела других аутора атрибуирано овом аутору. У тематском каталогу који је начињен 1984. године, пописано је 36 сачуваних симфонија које је Пихл компоновао између 1764. и 1803. године. Дела која вечерас слушате, написана су између 1769. и 1770. године, а у Лајпцигу их је објавио чувени издавач Брајткопф и Хертл, као Пихлов опус 1.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Разум и осећајност – Симфоније Венцела Пихла

Програмска шема

Коментари