Нова дискографија – Моцартове Сонате за виолину

Руска виолинисткиња и француски пијаниста, упознали су се 2005. године када су обоје били позвани да учествују у циклусу радија Би-Би-Си 3, под називом Уметници нове генерације. Препознавши сличан сензибилитет и уметничко опредељење, двоје уметника су убрзо почели заједно да наступају, одржавши бројне концерте широм Уједињеног Краљевства, Европе, Сједињених Америчких Држава и Аустралије. Овај дуо, који је критика описала као „спонтано, импулсивно, младалачки свеже партнерство” уметника „који имају потенцијал да покоре свет”, до сада је објавио два издања за Хајперион Рекордс – првенац са комплетним делима Карола Шимановског 2009, и две године касније диск са композицијама Равела и Лекеа. 

На свом најновијем издању, Ибрагимова и Тибергијен су се окренули Моцартовим Виолинским сонатама, тачније – Сонатама за клавир и виолину, што можда прецизније указује на равноправни однос који извођачи имају на овом снимку. Деонице клавира и виолине су избалансиране, али и променљиве, дочаравају тако динамичну везу између ова два инструмента, која се мењала током различитих периода Моцартове каријере. Наиме, најраније дело на репертоару овог диска је Соната број 5 у Бе дуру Кехлова ознака 10, коју је Моцарт компоновао када је имао само осам година, а која је објављена у Лондону и посвећена Краљици Шарлоти, супрузи Џорџа III.

Поред раних, на овом диску се налазе и сонате за виолину и клавир које је Моцарт компоновао као зрео аутор. У њима се види и нов приступ који је имао према виолинско-клавирском партнерству – главне теме су сада углавном поверене виолинској деоници, док клавирски парт, упркос својој развијености и богатству ипак остаје у другом плану и има претежно пратећу улогу. Ибрагимова ове фразе доноси са минималним вибратом и чистим, пријатним тоном, док је Тибергијенов „ехо” лиричан, са звонким тоном и богатим динамичким сенчењем.

Урединца емисије: Ивана Неимаревић