Музика за филм

Славни француски редитељ Жорж-Анри Клузо током 1964. године снимао је експериментални филм Пакао. Имао је неограничени буџет и време, што је увећало његове иначе велике амбиције. Мајстор детективског жанра је решио да направи филм о љубомори, али са жељом да се она прикаже визуелно, да се превасходно тим путем доживи трансфорамција лика. Због превеликих амбиција и неумерених захтева редитеља, често су се јављали сукоби на сету те је снимање на крају прекинуто после три недеље, а филм је остао недовршен.

Серж Бромберг и Руксандра Медреа направили су 2009. године документарни филм о снимању Пакла Жорж-Анрија Клузоа. Тај филм је овенчан наградом Цезар за најбољи документарни филм 2010. године. Захваљујући овим редитељима, постало је доступно видети Клузоов рад и добити увид у његове три главне компоненте: начин на који визуелним средствима дочарава сексуалну жељу ликова и распламсавање осећања која их воде ка искушењу, затим, рад са бојом због чега су глумци на сету били изложени невероватно иновативним начинима шминкања, као и рад са звуком где дисторзија кадра и замагљивање обриса објеката чије се секвенце понављају музика дословно прати стварајући хипнотички ефекат.

Документарни филм о Паклу Жорж-Анрија Клузоа озвучио је Бруно Алексиу, инсистирајући на богато оркестрираним нумерама. Сензуални џез аранжмани прошлих времена комбинују се са звуцима електричне гитаре и лимених дувачких инструмената који указују на инспирацију музиком 60-их.

Уредница Сања Куњадић