Музика XX века

Фуртвенглер је први корак у компоновању овог дела направио још 1906. године, када је са само двадесет година на концерту извео Ларго, трагичног карактера, који је замислио као први став свог симфонијског првенца. Његов професор Валтер Рицлер, указивао је на везу ове музике са уметношћу ренесансе, посебно визијом света у Микеланђеловом Страшном суду, али је сматрао да композиционе вештине нису још увек дорасле невероватно великој имагинацији његовог младог ученика. Ларго је доживео потом велике измене поставши део Прве симфоније у ха-молу, дела на којем је Фуртвенглер радио наредне четири деценије, што говори о мукотрпној борби са захтевима композиторског позива. Када је симфонија, коначно, 1943. године требало да буде премијерно изведена, Фуртвенглер је почео да се премишља, сматрајући да дело поседује озбиљне недостатке. Тако је одлучио да би било боље да започне рад на сасвим новом делу. Након што је Друга симфонија завршена, Фуртвенглер се вратио Првој, поново компонујући читав један део овог монументалног остварења, али упркос свему, није дочекао премијеру свог симфонијског првенца.

Премда је Фуртвенглер користио сонатни циклус, он се не перципира лако услед великих димензија симфоније. Према мишљењу диригента Георга Албрехта, теме се развијају веома полако, постепено и готово неприметно, попут бујања вегетације. Хармонски језик је засићен, али и ослобођен оквира тоналног система, иако не одлази у потпуну атоналност. Стога би се пре могло говорити о битоналности или политоналности. Дело је оркестрирано са великом пажњом, али и високим захтевима који су постављани пред сваког извођача, од којих је очекивао највиши ниво виртуозитета.

Изводи Оркестар Вајмарске државне капеле под управом Георга Албрехта.