Музичке вести и белешке

Оснивач и уредник Музичких вести и бележака био је Јохан Адам Хилер, који је, поред тога, био активан као композитор и руководилац једног од ретких ансамбала специјализованих за извођење инструменталне музике. Хилер је уједно био и аутор највећег броја текстова у свом часопису, који је пре свега видео као часопис за музичке аматере, али и као својеврсни темељ за будућу историју музике тог времена. Поред текстова о актуелним композиторским достигнућима својих сународника, Хилер је објављивао и текстове о виђеним композиторима претходне генерације. У току 1769. године у часопису је, у два наставка, објављен текст о животу и стваралаштву француског композитора Жан-Филипа Рамоа, који заправо представља Хилеров превод текста обављеног само годину дана раније у француском Речнику познатих личности. Рамо, који је умро четири године пре објављивања овог текста, је представљен као водећи француски компзитор своје генерације, те описан као модеран и иновативан. Посебно је истакнуто његово познавање хармоније, вешта употреба дисонанци, а означен је и као аутор савременог француског оркестарског идиома. Рамоова стваралачка биографија у фокус посебно смешта његове опере, чије су представе одржаване под будном пажњом париске публике.

Међу композиторима старије генерације чије је стваралаштво привукло пажњу овог часописа, иначе углавном фокусираног на савремена дешавања, био је и Георг Фридрих Хендл. Иако је најзначајнији део своје каријере провео у Енглеској, у немачкој музичкој јавности Хендл не само што је био виђен као „домаћи композитор” већ су и кључни квалитети његовог опуса перципирани као резултат његовог порекла. Хилер је у току 1770. године у три наставка објавио превод Хендлове биографије која је оригинално публикована десет година раније, непосредно након композиторове смрти, у водећем лондонском месечнику, Магазину за господу. Не чуди да аутор овог текста у први план ставља Хендлове ораторијуме, који су половином 18. века постали изузетно популарни и извођени у Енглеској, те су проналазили и све већу публику на континенту. Вечерас ћете чути почетак другог дела Хедловог ораторијума Месија, свакако најпопуларнијег у опусу овог композитора. Ово дело ћете слушати у аранжману на немачком језику који је сачинио Волфганаг Амадеус Моцарт 1789. године за потребе извођења у Бечу, који сам по себи представља специфично сведочанство о путевима рецепције Хендлових ораторијума у немачком говорном подручју.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски