Са београдских сцена – Концерт Пола Гудчајлда

На концерту аустралијског трубача Пола Гудчајлдаодржаног 14. маја ове године у Свечаној сали Скупштине града Београда, суделовала је млада хрватска пијанисткиња Кристина Бјелопавловић-Цесар. На програму су била дела Бохуслава Мартинуа, Мајкла Најмана, Жана Ибоа, али и аустралијских композитора Алана Холеја и Ив Данкан.

Пол Гудчајлд је постао члан Сиднејског симфонијског оркестра са само 18. година. Данас је прва труба овог ансамбла, као и музички директор ансамбла Сиднеј брас, најстаријег камерног састава у Аустралији. За њега су писали бројни реномирани аустралијски композитори, као што су Карл Вајн, Рос Едвардс, Бери МекКим и Метју Хајдсон.

Прва тачка на концерту одржаном 14. маја ове године, у Свечаној сали Скупштине града Београда, била је Сонатина за трубу и клавир Бохуслава Мартинуа. Потом је уследила премијера композиције под називом Deep in Summer Ив Данкан из 2016. године, а потом и остварење Флигхорна и клавир Мајкла Најмана. Ово епизодично дело, настало 1991. године, стилски је сродно Најмановим филмским партитурама. У наставку концерта одржаног 14. маја у Свечаној сали Скупштине града Београда ови уметници извели су композицију Плави ластин репак за флигхорну Алана Холеја из 1991. године, инспирисану грациозним покретима једног од најчешћих аустралисјких лептира. Одмах потом чућете остварење под називом Оринтологија истог аутора, са ставовима Лет и Зов. Ово дело представља музички каталог бројних аустралијских птица попут папагаја и мимикричне птице лире. У другом ставу аутор је транскрибовао песму шумске жабоусте сове.

Последња нумера на овом концерту била је Соната за трубу и клавир Жана Ибоа из 1943. године, инспирисана америчком музиком. Ставови Сарабанда и Интерлудијум уклапају се у стандардне француске моделе, док став Спиритуал дочарава музику коју су амерички војници донели у Француску током два светска рата.

Емисију уређује Марија Шекуларац



Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом