Мајстори барока

Векмана, рођеног 1616. године у Турингији, је већ са 10 година његов отац, признати песник и свештеник, представио Хајнриху Шицу. Након тога, млади Векман је постао члан дечачког хора на Дрезденском двору, док га је музици подучавао управо Шиц. Неколико година касније, захваљујући старијем мајстору и стипендији принца-електора Саксоније, одлази у Хамбург где је код Јакоба Преторијуса учио технику свирања на оргуљама, а једно време образовао се и код Хајнриха Шајдемана. По повратку у Дрезден, радио је као оргуљаш дворске капеле, а потом га је принц-електор послао у Данску, где је средином пете деценије 17. века радио на тамошњем краљевском двору. Захваљујући овој срећној околоности, Векман је избегао све потешкоће са којима су се сусрели дрезденски дворски музичари током Тридесетогодишњег рата, а након потписивања Вестфалског мира, вратио се у Дрезден на место оргуљаша. Године 1655, победио је на конкурсу за позицију оргуљаша у цркви Светог Јакоба у Хамбургу, што му је омогућило да постане једна од централних личности у музичком животу овог града. Основао је ансамбл Колегијум музикум, чији су чланови били водећи градски музичари, а који је уживао огромну подршку и наклоност тамошње културне елите. Почетком 1663. године, Хамбург је захватила епидемија куге, у којој је Векман изгубио брата и неколицину блиских пријатеља и колега, међу којима и свог учитеља, Хајнриха Шајдемана. Управо тада, настала су његова три духовна концерта у којима је овај уметник дочарао жалост и очај који су завладали градом.

Аутор емисије Јелена Дамјановић