четвртак, 12.05.2016, 22:55 -> 15:39
Извор: Tрећи програм
Музика вива – Љубомир Мељник: албум "Илирион"
Из физичког геста понављања, пре свега узастопног свирања арпеђо у брзом темпу, Љубомир Мељник разивио је приступ који је назвао "техника континуалне музике".
Рођен 1948. године, Мељник је детињство провео у канадском граду Винипегу. Формално образовање стекао је из области латинког језика и филозофије на колеџу Свети Павле у овом граду. Раних седамдесетих година, под утицајем америчких минималиста, упустио се у композиторске воде истражујући могућности звука клавира. Деценијама невидљив у очима академских институција, Љубомир Мељник је аутор више од 120 композиција, које поред нумера за соло клавир, два клавира и клавир са ансамблом, обухватају и радове проистекле из сарадње са америчком кореографкињом Керолајн Карлсон, као и композиторима попут Џејмса Блекшоуа, Питера Бродерика и Нилса Фрама. Аутор је трактата под називом Отворено време: уметност непрекидне музике написаног 1981. године, као и збирке 22 Етиде сачињене за извођаче који желе да савладају технику свирања коју заступа Мељник. Слови и за најбржег светског пијанисту, а та титула је верификована на такмичењу у Шведској 1985. године када је у једној секунди одсвирао 19 и по тонова обема рукама истовремено. Други рекорд држи за највећи број одсвираних нота током једног сата, и он износи између 13 и 14 тонова у секунди у обе руке.
Када говори о својим музичким узорима, Мељник се ослања пре свега на спиритуално искуство и духовну димензију коју музика нуди, а неке од композиција без којих, како сам каже, не би могао да замисли своју уметност су: Шопенова Балада у Еф-дуру, Бетовенов Трећи клавирски концерт, Брамсов Други клавирски концерт у Бе-дуру, Бетовенова Девета симфонија, Моцартова Јупитер симфонија, али и интерпретација Леополда Стоковског Ноћи на голом брду Мусоргског, као и остварења групе Прокол Харум.
Уредница Сања Куњадић
Коментари