Годишњица Јосипа Славенског

Према речима Властимира Перичића „једна од најснажнијих и најоригиналнијих личности целокупне југословенске музике” Јосип Славенски, рођен је на данашњи дан пре тачно 120 година у Чаковцу. Овај композитор хрватског порекла, студирао је најпре у Будимпешти код Золтана Кодаја, затим у Прагу код Витјесалва Новака, да би касније своје музичко образовање заокружио и употпунио боравећи у Паризу и долазећи у конктакт са стваралаштвом „Шесторице“. Ипак, највећи део живота, Славенски је провео у Београду, где се доселио 1924. године као наставник у Музичкој школи „Станковић“, да би после Другог светског рата радио као професор на Музичкој академији.

Стваралаштво Јосипа Славенског заузима сасвим јединствено место у историји југословенске музике – дубоко прожето музичким идиомом његовог родног Међумурја, као и целокупног простора Балкана. Поред тога оно је инспирацију црпло и из фолклорног израза других, удаљених народа које, према речима аутора, „цивилизација није искварила”. Оно је било отворено и према новим изражајним средствима и савременим техникама, истовремено испуњено најличнијим сећањима али и универзалним вредностима, „ногама дубоко у земљи због фолклора, а главом на небу због звезда”.

Опус Јосипа Славенског је обиман и разноврстан и обухвата готово све музичке врсте – осим опере. Ипак, његове најпозантије композиције представљају оркестарска и вокално иструментална дела попут кантате Религиофоније (касније назване Симфонијом Оријента), симфонијске свите Балканофонија, композиције Хаос за оргуље и сифмонијски оркестар, Симфонијског епоса, Концерта за виолину и оркестар или Четири балканске игре.

Дубока повезаност поетике овог аутора са народном традицијом, али и његова истовремена отвореност према савременим изражајним средствима често су збуњивале савременике. Ипак, о сопственом уметничком креду Славенски је рекао следеће: „Неки конзервативци сугеришу да су моја дела хаотична, а неки бајаги напредни цитирају моје, за школску децу импровизиране хорове, да сам назадњак. Међутим, ја као музичар исповедам истину! За мене је чиста октава исто важна као мој најхаотичнији хиперзвук, кад илуструјем пагане или будисте или Македонце, ја као какав медијум дајем тај штимунг то јест звучну истину и разуме се да отуда толике забуне и контрадикције за оне који мисле да све треба класифицирати према удобним шаблонима.”

Уредница емисије: Ивана Неимаревић