Музика XX века

Амерички композитор Мортон Фелдман рођен је 1926. године у Њујорку. Студирао је композицију са Ригером и Волпом, а посебан утицај на њега извршио је Едгар Варез. Од почетка каријере се дистанцирао од академских кругова, па је тек студијски боравак у Берлину 1971. године довео до тога да европске радио станице направе поруџбину његових дела, што је допринело да музика овог аутора буде примећена у ширим круговима. Од 1973. године до своје смрти 1986, био је професор композиције на Универзитету државе Њујорку у Бафалу.

Фелдманова естетика се кристализовала раних педесетих година кроз сарадњу са Џоном Кејџом, Ерлом Брауном, Кристијаном Волфом и Дејвидом Тудором. Треба истаћи да је највећи утицај на његову поетику био апстрактни експресионизам сликара попут Марка Ротка, Џексона Полока и Филипа Гастона. Њихова платна су указала Фелдману пут да размишља о звуку на начин који је био иновативан и другачији. Током своје каријере доследно се придржавао постулата до којих је дошао анализом сликарских дела поменутих уметника. То су одбијање интелектуалних система и композиционе реторике, као и изражајних форми из прошлости, рад са дугачким и спорим временским трајањима, опсесија физичком материјалношћу уметности и ослањање на интуицију. Поетичка матрица Мортона Фелдмана оставила је дубок траг на потоње генерације музичара који су у његовом стваралаштву пронашли оригинални путоказ за модернистички приступ стваралаштву, мишљеном нехијерархијски, уз уважавање инстиктивног и афективног музичког геста.

Уредница Ксенија Стевановић