Век хармонике

Мие Мики, коју често називају краљицом хармонике, рођена је 1965. године, а већ са осам наступила је на јапанском радију ХНК. У Немачку се преселила због студија у Тросингену, а са 25 година постала је професор на Конзерваторијуму у Детмолду. Данас предаје на Универзитету уметности у Есену и на конзерваторијуму Синђанг у Кини.

Софија Губајдулина дипломирала је композицију и клавир на државном Казањском универзитету Назиб Жиганов, а током постдипломских студија на Московском конзеваторијуму, Губајдулина почиње да истражује нове начине извођења на традиционалним инструментима. Због оваквог приступа и необичних састава које је користила у својим композицијама, издвојила се од колега. Дмитриј Шостакович је њен особени композиторски таленат подстакао речима: „Ја Вам желим да наставите да корачате погрешним путем”. Може се рећи да је млада Губајдулина прихватила овај савет и успела да развије препознатљив стваралачки стил, упркос честим критикама које су долазиле од званичника државних институција културе.

У опусу Софије Губајдулине, значајне савремена композиторке,  хармоника заузима важно место, а њена дела за овај инструмент красе смеле и несвакидашње комбинације са другим инструментима. Седам речи за виолончело, хармонику и гудаче Губајдулина је написала 1982. године. Исте године одржана је премијера овог дела, у интерпретацији уметника којима је посвећено: виолончелисте Владимира Тонхе и хармоникаша Фридриха Липса. У основи композиције Седам речи је у музичкој историји важан мотив седам последњих Христових речи на крсту, које ауторка представља апстрактним језиком. У том смислу она посеже за инструменталним метафорама, трагајући на тај начин за дубином и мистицизмом звука којима представља распеће Христово. У Губајдулинином опусу, често можемо срести религиозну симболику јер ова ауторка у уметничком процесу види повезивање појединца са вишим, духовним сферама.

Уредница емисије Марија Шекуларац