Имагинарни пејзажи

Италијански музичар Алесандро Кортини рођен је у Болоњи, али већ више од деценије делује у Сједињеним Америчким Државама као члан познатог бенда Најн Инч Нејлз, у којем је задужен за електронику на њиховим живим наступима. Његова ужа специјалност су аналогни модуларни синтисајзери, а сматра се једним од најбољих познавалаца рада Бухла уређаја у Северној Америци.

На албуму Сан Кортини је користио звуке синтисајзера Roland MC 202 уз употребу дилеј педала. Све нумере је забележио у хотелским собама за време турнеје, о чему је рекао: „Ходао сам по соби са ручним снимачем како бих чуо на којим местима секвенца звучи боље; отварао сам врата и прозоре како бих утврдио на који начин звуци амбијента интерагују са звуцима MC 202. Било је врло ослобађајуће стварати музику на овај начин...”

Крајњи резултат су зачуђујуће уздржане нумере, у којима има места за мелодијске фразе ињихово појављивање и развијање, које ипак, не оптерећују монохромну репетитивност коју Кортини задаје својим аналогним синтисајзерима.

Кортинијево прошлогодишње остварење Буђење концептуално се наставља на албум Сан. Створено је такође за време турнеје, задржавајући слични, интимни, стваралачки гест. Звучни спектар Роланда 202 је допуњен звуцима модуларног синтисајзера Roland TB 303. Пресудна разлика у односу на албум Сан јесте појачана ритмичка компонента нумера и већи динамички опсег. У том смислу ово остварење уситину јесте буђење после медитативнијег садржаја претходног албума. Кортини, ипак, задржава свој редукционистички приступ, као и неортодоксно коришћење самих синтисјазера. Тако се у свакој нумери појављују до две активне мелодијске секвенце, а акорди и комплексније хармоније нису присутне. Тако настаје репетитивна, а ипак медитативна музика, која звучи удаљено и зачудно, иако се заснива на добро познатим бојама модуларних синтисајзера.

Уредник Ксенија Стевановић