Хајдн као шеф-капелмајстор Естерхазијевих

Ступивши у службу Естерхазијевих 1761, композитор је испрва заузимао место другог капелмајстора, односно заменика четрдесетак година старијег Грегора Вернера. После смрти свог претходника, Хајдн је у марту 1766. године формално преузео све дужности у руковођењу музичким животом на двору Естерхазијевих у Ајзенштату.

У периоду који је уследио непосредно после унапређења, композитор је начинио својеврсни заокрет у погледу третмана инструменталних жанрова: иако је писао мањи број дела, његов стил постао је смелији, а саме партитуре дуже и амбициозније. Као пример може послужити Концерт за клавир у Еф-дуру, Hob. 18-3, који потиче управо из 1766. године. По ступању на нову дужност Хајдн је написао и низ клавирских соната намењених музички образованим извођачима-аматерима. Троставачну сонату, односно Дивертименто за клавир у Ес-дуру, Hob. 16-45, одликује контраст између једноставне фактуре, каткад засноване на Албертијевом басу и обрасцима Доменика Скарлатија, и афективне, тонално сложене епизоде тематског развоја.

Крајем наредне, 1767. године, уочи повратка кнеза Естерхазија из посете Версају, Хајдн је компоновао неколико дела која су изведена приликом добродошлице, а међу њима је и Симфонија број 35 у Бе-дуру. Употреба контрапункта у првом ставу, као и сложени тематски развој у финалном ставу, илуструју нове Хајднове амбиције на пољу инструменталне музике.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски