Музеј звука – Дела Филипа Шендорфа

На Хабзбуршком двору генерацијама је постојала пракса ангажовања музичара из северних провинција царства – а посебно из бискупије у Лијежу, јер су, по речима савременика „у њој мушкарци и жене поседовали природан осећај за савршенство и мелодијску грациозност приликом певања или свирања инструмента”. Тако је и више од десет становника овог града добило намештење најпре у Бечу, а касније у Прагу, у капели којом је руководио Филип де Монте (слика на насловној страни). Један од њих је био и Филип Шендорф, трубач, певач, композитор и педагог, који је читав живот провео у служби три хабзбушка монарха – Максимилијана II, Рудолфа II и Матије.

Иако се не зна тачно када је рођен, на основу податка да је као дечак био ангажован као хориста на двору надвојводе Матије, може се претпоставити да је у питању крај седме деценије XVI века. Када му је глас мутирао, постао је ученик Жака Кимархеуса, капелника на царском двору који је такође водио порекло из Лиежа. Претпоставља се да је на препоруку учитеља, Шендорф добио место трубача у Прагу, чему је сасвим сигурно допринела и мисa Ла долче виста из 1587. године коју је посветио цару Рудолфу II. 

Ово дело је било засновано на истоименом мадригалу Филипа де Монтеа, коју је Шендорф искористио као модел за пародирање. Ова кратка, силабична миса, задржава шестогласну структуру коју поседује и мадригал, као и поделу на групе од два, три или четири гласа чији се наступи смењују.

Након што је ступио у службу Рудолфа II, Шендорф је по свој прилици био пре свега ангажован као инструменталиста, јер је остало сачувано тек неколико његових дела, објављених у збиркама посвећеним делима дворских музичара.

Последњи податак о овом композитору активном на Хабсбуршком двору у Прагу, потиче из 1617. године када му је одобрена годишња плата, те се претпоставља да је умро ове, или наредне године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић