Рихард Вагнер: Забрана љубави

Главне улоге тумаче: бас баритон Кристофер Молтман као Фридрих, тенор Петер Лодал као Луцио, тенор Илкер Арџајурек као Клаудио, тенор Давид Алегрет као Антонио, баритон Давид Јерузалем као Анђело, сопран Мануела Ул као Изабела, сопран Марија Миро као Маријана, баритон Анте Јеркуница као Бригела, док у мањим улогама наступају још и Исак Галан као Даниели, Марија Хинохоза као Дорела и Франсиско Вас као Пилат. Хором и оркестром Театра Реал диригује Ајвор Болтон.

Вагнерова друга опера написана је под утицајем еманципујућег хедонизма групе књижевника познатих под именом Млади Немци која је деловала између 1830. и 1850. године. Ово дело слави слободну љубав, подсмевајући се пуританизму, али и буржоаском и малограђанском моралу као таквом. Радња Шекспирове комедије Мера за меру је из фикционалног Беча пребачена у сунчани Палермо. 

На музичком плану Забрана љубави користи моделе италијанског белканта и француске комичне опере, посебно Белинија и Обера. Једино извођење ове опере одиграло се у марту 1836. године у Магдебургу. Премијера је била потпуни фијаско. Довољно је рећи да нико од певача није знао своју улогу, а главни солиста је заборавио речи и импровизовао. Током Вагнеровог живота дело није постављано, а прво следеће извођење забележено је у Минхену тек 1923. године. И данас се спорадично поставља, а у Бајројту је први пут изведено тек 2013. године у оквиру прославе два века од Вагнеровог рођења.

Уредница Ксенија Стевановић