Стереорама – Поноћни концерт

Ова драма о забрањеној и уклетој љубави насловних ликова била је својевремено веома популарна. Премијерно је изведена 1893. године и од тада је привлачила пажњу значајних композитора. Поменимо пре свега Клода Дебисија, који је по Метерлинковом тексту компоновао оперу, па Јана Сибелијуса који је за представу у Шведском позоришту у Хелсинкију написао сценску музику.

Радња комада Пелеас и Мелизанда, одвија се у Средњем веку, без тачнијег временског и географског опредељења. Голо, унук старог Краља Аркела, је покрај једног извора у шуми наишао на Мелизанду. Она постаје његова жена и Голо је доводи у замак. Краљ Аркел, који лежи болестан, одмах заволи Мелизанду. При првом сусрету Мелизанде и Голоовог млађег брата Пелеаса, њих двоје се заљубљују. Сумњичави Голо ангажује својег сина Јинолда да уходи млади пар. Јинолд их затиче како се милују и Голо убија Пелеаса и рањава Мелизанду, која касније умире, пошто је родила невероватно малу девојчицу.

Свита Пелеас и Мелизанда Габријела Фореа, настала је из сценске музике за Метерлинков комад, чија је лондонска премијера била 1898. године. Услед краткоће рокова, Форе је ангажовао свог ученика Шарла Кехлена на оркестрацији музике. Доцније је сценску музику преточио у концертну свиту, коју је сам оркестрирао. Објављена је 1909. године. Фореову Свиту слушаћемо у извођењу Оркестра Сент Мартин ин д филдз којим диригује Невил Маринер.

Судбина љубави Пелеаса и Мелизанде инспирисала је и аустријског композитора Арнолда Шенберга, који је написао Симфонијску поему, опус 5, под тим насловом. Шенберг је ово дело почео да компонује 1902. године, не знајући да је Дебиси своју оперу по истом тексту већ припремао за премијеру у Паризу. Поема је довршена наредне године, а прво извођење било је јануара 1905. у Бечу. Шембергову Поему ћемо слушати у извођењу Краљевског Консертхебау оркестра којим диригује Кристоф фон Дохнањи.

Аутор: Зоран Стојовић