Шарл Гуно: Ромео и Јулија

У вези са бечком поставком ове опере критика истиче пре свега тумаче главних улога. Марина Ребека је иначе освојила публику у овој роли 2013. године на свом првом наступу у Арени у Верони. Критика је назвала њену интерпретацију „тријумфом вечери“. Хуан Дијего Флорес ове сезоне истражује француски лирски репетоар, тако да ће поред улоге Ромеа, изводити и Вертера у Театру Шанзелизе у априлу и играти у опери Хугеноти у Берлину крајем године. Критичари истичу да његова техника, чисти високи регистар и карактеристични легато на прави начин доносе лирску лепоту Ромеових деоница.

Гуно је започео рад на овом делу крајем 1864. године, а либретисти Барбије и Каре су се у потпуности ослањали на текст Шекспировог комада. Они су, као и у другим својим предлошцима, из оригинала позајмљивали распоред сцена, ситуација, као и метафоре и језичке слике. Ипак, ни један од бројних француских превода Шекспирове трагедије, није употребљен за либрето. Гуно је компоновање завршио у другој половини 1866. године, а премијера је одржана 27. априла 1867. у Театру Лирик у Паризу, уз спектакуларан успех. Наиме, опера је премијерно изведена за време Велике светске изложбе, када су Париз походили гости из свих делова Француске и света, што је омогућило да све потоње представе буду распродате. Такође, дело је одмах прихваћено и на иностраним сценама те је већ у јулу исте године постављено у Ковент Гардену, а до краја 1867. и у Немачкој и Белгији. Ромео и Јулија су, тако, заузели своје место на оперском репертоару. Дело се изводи и данас, иако не ужива исту популарност као Гуноов Фауст.

Уредник Ксенија Стевановић