Стваралаштво Семјуела Везлија

Док је Везлијев рани стваралачки период био обележен инструменталним композицијама, у својој потоњој каријери био је посвећен духовној музици, како оргуљашким комадима намењеним извођењима у току богослужења, тако и вокално-инструменталним делима. Почетком осамдесетих година XVIII века композитор је почео да пише духовне композиције у складу са традицијом католичке цркве, али је ова религијска оријентација била кратког века и мотивисана пре свега музичким, а не спиритуалним разлозима. Везли је био и аутор десетина духовних песама и химни за англиканску цркву, а пред крај свог живота објавио је псалтир са 57 оригиналних мелодија на текстове псалама. Неке од ових псалама и данас изводи Хор Катедрале Светог Павла у Лондону у складу са сопственом извођачком традицијом. Поједине од ових псалама су, у традицији хора катедрале, адаптирали Хенри Смарт и Ален Греј у деветнаестом веку.

Изузетно талентованог вундеркинда Томаса Линлија млађег такође је пратио епитет „енглеског Моцарта“, као што је то био случај и са Везлијем. Линли се у току свог кратког живота, који се завршио несрећом при бродарењу на језеру, окушао у низу жанрова. Показујући разумевање стила својих претходника, попут Персла, Хендла, Јохана Кристијана Баха и Томаса Арнеа, он је са посебним интересовањем приступио вокално-инструменталним жанровима. Његова ода Мојсијева песма потиче из 1777. године, када је композитор имао 21 годину, односно написана је само годину дана пре његове погибије. Линлијев галантни идиом обједињује разноврсна музичка расположења у овом делу, од величанствене хендловске полифоније до духовитог третмана дувачких инструмената.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски