Стереорама – За клавиром

Соната Беле Бартока је из 1926. године, коју музиколози препознају као Бартокову клавирску годину, у којој се мађарски композитор у свом стваралаштву надахнутом бетовенском енергијом, окренуо занату Јохана Себастијана Баха.
Наслови Фантазије на стихове Рихарда Демела, опус 9 аустријског композитора Александра фон Землинског су: Глас вечери, Шумско блаженство, Љубав и Песма бубе.

Уследиће завршни Адађо Сонате број 3 Ернста Кренека, опус 92 број 4 и Шпанска рапсодија Франца Листа.

На крају емисије у којој слушамо интерпретације руског пијанисте Станислава Кристенка,чућемо и Сонату број 7, опус 83 Сергеја Прокофјева. То је друга од три такозване ратне сонате Сергеја Прокофјева. Завршена је 1942. а премијерно је извео Свјатослав Рихтер, 18. јануара наредне године, у Москви.

Пијаниста Станислав Кристенко рођен је у Украјини, пре 32 године. Дипломирао је на Московском државном конзерваторијуму Чајковски, а затим је школовање наставио на Институту за музику у Кливленду, код професора Сергеја Бабајана. Кристенко наступа од своје једанаесте године, и то на четири континента. Критика га је лепо прихватила назвавши га Песником клавира и Архитектом великих облика. Током 2013. године Станислав Кристенко је освојио прву награду на Кливлендском пијанистичком такмичењу, прву награду на Конкурсу Марија Каналс у Барселони као и четврту награду на такмичењу Краљице Елизабете у Бриселу. Те године је понео и два значајна признања: Награду Емил Гиљелс Фондације Мстислав Ростропович и Награду Фондације руске извођачке уметности.

Аутор: Зоран Стојовић