Антологија српске музике

Уз Милоја Милојевића и Стевана Христића, Петар Коњовић припада групи композитора који су у првим деценијама двадесетог века дали снажан импулс музичком стварању у Србији. У опусу овог аутора веза са композиторском традицијом Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца се продубљује осавремењујући национални израз и уносећи у њега тековине тада модерних токова европске музике.

Емисију почињемо симфонијском поемом Макар Чудра коју је Коњовић компоновао по причи истог наслова Максима Горког. Ово дело Коњовић је писао 1944. и 1945. године као свој последњи симфонијски опус. У првобитној верзији која је имала и деоницу соло-баса коју је Коњовић касније изоставио, дело је трајало дуже од 40 минута и представљало је најобимнији симфонијски став у тадашњој југословенској литератури. У овој верзији, Макар Чудра је премијерно изведена 15. фебруара 1946. године када је Београдском филхармонијом дириговао Михаило Вукдраговић, док је солистичку деоницу тумачио Жарко Цвејић. Властимир Перичић истиче да ово дело одликује епска ширина, рапсодична форма, као и мелодијске замисли чији обриси буде асоцијације на вокалну декламацију која се утапа у густо оркестарско ткање.

Симфонијску поему Макар Чудра извешће Београдска филхармонија под управом Живојина Здравковића. Потом ћете слушати соло песме Под пенџери, Шансон, Ишчекивање и Сабах у извођењу сопрана Бранке Камбасковић уз клавирску пратњу Ружице Савић.

Емисију уређује Ирина Максимовић