Музеј звука – француска музика 13. века

Филип Канцелар је рођен као незаконити син париског архиђакона Филипа и племкиње Петрониле. У Паризу је студирао теологију, а 1217. године постао је Канцелар цркве Нотр Дам, али и представник париског бискупа задужен за Универзитет. На том положају гушио је покрет за универзитетску аутономију тако што је екскомуницирао предводнике осамостаљења, али је зато приликом великог штрајка Париског универзитета, који је трајао од 1229. до 1231. године, стао на страну академске заједнице, супротстављајући се како Париском бискупу, тако и регенткињи, Бланш од Кастиље.

Филип Канцелар аутор је био цењен као песник, али и теолог који је за собом оставио спис под називом Сума де Боно, у којем пружа ново и оригинално тумачење Аристотела. Његов песнички опус обухвата преко 80 песама, што га чини једним од најплоднијих аутора свог доба. Поетски стил Филипа Канцелара је описиван као оштар, испуњен критичношћу у реторици, виртуозних рима и игри речима, са бројним класичним и библијским референцама. Са друге стране, његов композиторски допринос је тешко проценити јер не постоје докази да је сам писао музику за своје стихове, већ се претпоставља да је користио мелодије других аутора, пре свих Перотена.

Поред дела овог аутора, емитоваћемо и љубавне шансоне и мотете из Кодекса из Монпељеа, збирке која је оформљена око 1300. године и која представља најбољи извор француске полифоније овог периода. У њему се налазе сви облици уобичајени за овоу епоху - органуми, кондуктуси, хокети и, пре свега, мотети, којих има 315. Међу њима, најзаступљенији су такозвани двоструки мотети - најпопуларнији тип мотета у Француској 13. века, у којем два виша гласа - мотетус и триплум, доносе два различита текста. Ове композиције личе на љубавне шансоне трувера, чије су мелодије или рефрени често били коришћени у горњим гласовима. Наиме, труверска уметност 13. века и мотетски репертоар су били блиско повезани, како по мелодијама, тако и  у смислу поезије која је била коришћена. И у једним и у другим су употребљавани стихови дворске поезије у којима су бии описивани узвишена љубав и чежња, али и нешто једноставније, понекад и помало ласцивне пасторале о пастирима, пастирицама и другим ликовима из нижих друштвених сталежа.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић