Опера – Андре Кампра: „Танкред”

Поред вокалног ансамбла Центра за барокну музику из Версаја и орекстра Л Тем Презан, главне улогама тумаче: Беноа Арну као Танкред, Изабел Дрие као Клоринда, Шантал Сантон као Ерминија, Ерик Мартен-Боне као Исменор, Ален Бие као Аргант, те Ервин Арос Ан-Мари Бодет и Мари Фавије у мањим улогама дријада и ратника, као персонификација Освете и Мира.

Премијера опере Танкред, написане на либрето Антоана Даншеа који се ослањао на лилијевски модел лирске драме, била је 1702. године у париској Опери. Сиже овог дела, састављаног од пролога и пета чинова, ослања се на епизоду из Тасове поеме Ослобођени Јерусалим, односно на сукоб Танкреда и Клоринде који је послужио и Монтевердију за један од његових најпозатнијих мадригала. Главну женску улогу тумачила је Мадмоазел Мопен (право име Жили Д’Обињи), чији су контраалт и необични животни стил –  била је авантуристкиња која се облачила у мушку одећу, те првакиња у мачевању и учесница у двобојима – прилвачили пажњу париске публике.

Ово је први пример појаве контраалта у француској опери у водећој роли, а остале мушке улоге су поверене бас-баритонима, што представља радикално одступтање од вокалних типова тадашње италијанске озбиљне опере. Популарност Камприног Танкреда је била велика, те је опстао на редовном репертоару све до 1764. године, а Рамо га је сматрао „ремек-делом“.  Познато је да је изведено у Версају и 1748. године када је улогу Ерминије певала нико други до Мадам Помпадур.

Сиже се бави забрањеном и трагичном љубављу између крсташког витеза Танкреда и сараценске принцезе-ратнице Клоринде. Љубомора злобног чаробњака Исменора доводи двоје заљубљених до зачаране шуме, где у двобоју, Танкред у  незнању убија Клоринду, која је намерно обукла оклоп свог заповедника Арганта.

Уредник Ксенија Стевановић