Стереорама – Поноћни концерт: Краљевски Консертхебау оркестар

Тема Росинијеве опере је турска опсада и потпуно уништење грчког града Мисолонгија (или Мисолонгиона) 1826. године, током грчког устанка (1821-1829). Овај догађај је, због окрутности које су примењене, осудила цела Западна Европа. Њиме су били инспирисани и француски уметници, сликар Ежен Делакроа (Грчка умире на рушевинама) и књижевник Виктор Иго. Паралела са Коринтом је алегорија, јер је 1458. Мехмед Други стварно опседао и заузео тај град, док се година 146, када Коринт пада под власт Рима, сматра за годину покоравања Грчке.

Друго дело на програму Поноћног концерта Стереораме је Шеста симфонија чешког композитора Бохуслава Мартинуа. Своју последњу симфонију Мартину је завршио 1953. године у Паризу и посветио је диригенту Шарлу Миншу. Дао јој је наслов Симфонијске фантазије - наслов који упућује на слободу форме трију ставова. Њихове ознаке за темпа су: Ленто, Поко алегро и Ленто. На снимку из јануара 1986. диригује Волфганг Завалиш.

Либрето за Штраусову оперу Жена без сенке написао је његов дугогодишњи сарадник, песник Хуго фон Хофманстал. Компонована је између 1911. и 1915. или чак 1917. године. На премијери у Бечу, 10. октобра 1919, дело је наишло на хладан пријем код критике и публике, пре свега захваљујући Хофмансталовом компликованом либрету, оптерећеном тешком симболиком. Широк избор мотива којима се послужио аутор либрета укључивао је понешто из Гетеовог Фауста, славне збирке Хиљаду и једна ноћ, као и из бајки браће Грим. Данас је овај Штраусов опус део стандардног оперског репертора.

Аутор аранжмана свите из опере Жена без сенке је Ерих Лајнсдорф, који и диригује Краљевским Консертхебау оркестром из Амстердама на снимку забележеном новембра 1989. године.

Аутор: Зоран Стојовић