четвртак, 11.02.2016, 20:00 -> 15:03
Извор: Tрећи програм
Двеста година опере "Севиљски берберин"
У другој емисији циклуса којим обележавамо 200 година од премијере опере "Севиљски берберин" Ђоакина Росинија слушате одломке из првог чина ове опере
Иако је данас Севиљски берберин најпопуларнија Росинијева опера, композитор је, услед бројних обавеза, партитуру опере саставио за мање од две недеље, а једна од нумера на којима је могао да уштеди драгоцено време била је и увертира. Наиме, за потребе Севљиског берберина, Росини је заправо искористио увертиру своје опере Аурелијан у Палмири, премијерно изведене три године раније, тако да ова енергична уводна музика уопште не садржи тематски материјал из опере. Још једна од нумера у којој се композитор послужио тематским материјалом из својег ранијег остварења је уједно најчувенија арија Севиљског берберина, каватина „Један глас овог трена“, кроз коју публика први пут упознаје Розину, очарану серенадом коју јој је приредио гроф Алмавива, прерушен у Линдора. Ова арија, осмишљена као бриљантна, али ипак једноставна каватина, кроз историју је често била предмет неукусних дорада путем којих су се примадоне надметале у приказивању вокалног виртуозитета. Пракса виртуозне импровизације у опери била је уобичајена и раширена у време настанка Севиљског берберина, али јој се управо Росини оштро и доследно противио, детаљно исписујући вокалну деоницу на начин на који ју је он осмислио. У вези са тим, забележена је занимљива анегдота из позног Росинијевог живота, када је, повукавши се из света опере, живео у Паризу и приређивао музичке вечери у свом салону: једном приликом млада Аделина Пати, будућа чувена примадона, извела је Розинину каватину додајући бројне орнаменте, након чега јој је Росини саркастично честитао упитавши је ко је аутор нумере коју је управо отпевала.
У другој сцени првог чина, који почиње поменутом каватином, Розина покушава да Алмавиви пошаље писмо које би посведочило о њеној љубави, док њен старатељ, Бартоло, који би желео да се докопа њеног богатог мираза, смишља заверу са учитељем музике Дон Базилијом да се Алмавива дезавуише клеветама. Финале првог чина једно је од најуспелијих у Росинијевом опусу. Гроф Алмавива глуми пијаног официра покушавајући да убеди Бартола да има право на смештај у његовој кући, како би се на тај начин приближио Розини. Доласком правих војника, Алмавива је принуђен да прекине шараду и открије свој аристократски идентитет како би избегао хапшење. Росини маестрално гради структурни крешендо финала и доводи комични заплет до музичког врхунца вртоглавим канонским имитацијама и ефектним репетитивним репликама солиста.
Срђан Атанасовски
Коментари