Музеј звука

Мрачни тон овог дела, многи истраживачи пореде са трагичном судбином овог италијанског аристократе који је живео крајем 16. и почетком 17. века. Веноза је у Напуљу убио своју супругу Марију Давалос када ју је 1590. године затекао у наручју љубавника, да би затим живео на свом имању на југу Италије са другом супругом. Ипак, његово психичко стање се погоршавало, те је после смрти синова, упао у паталошку меланхолију и живот окончао у изолацији уз потпуни губитак разума. Многи истраживачи су Венозин дисонантни музички језик и његова екстремна хармонска решења, исувише олако објашњавали каприцима његовог измученог ума. Међутим, овај композитор је користио смела хармонска решења и знатно пре драматичних догађаја у његовом приватном животу, изучавао је мадригалистички стил Луцаска Луцаскија, и сасвим свесно одбијао да прихвати тада нов, монодијски стил Монтевердија. У том смислу, Венозин музички језик представља завршно поглавље дугачке традиције полифоничара који су користили екстремно богати хармониски слог, који данас слушаоцима звучи модерно, иако су га савременици сматрали архаичним.Тенебре Респонзоријес настале су пред крај Венозиног живота, а компоновао их је за потребе своје приватне капеле. Настављајући традицију Тужбалица пророка Јеремије, Да Венозине шестогласне Тенебре су написане за Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу. Свака се састоји од три „ноктурна“, односно три одговора и три стиха.

Тенебре Респонзоријес настале су пред крај Венозиног живота, а компоновао их је за потребе своје приватне капеле. Настављајући традицију Тужбалица пророка Јеремије, Да Венозине шестогласне Тенебре су написане за Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу. Свака се састоји од три „ноктурна“, односно три одговора и три стиха.