понедељак, 01.02.2016, 22:50 -> 14:32
Извор: Tрећи програм
Музика XX века – Еитор Вила-Лобос
Чороси Еитора Вила-Лобоса, најпознатијег бразилског композитора прошлог века.
Еитор Вила-Лобос је био аутодидакт, а велики део свог раног музичког искуства стекао је на улицама Рио де Жанеира где је свирао гитару. Касније, свирао је виолончело по хотелима и у биоскопима, где је упознао неке од познатих личности популарне бразилске музике на прелазу XIX у XX век, као што су Ернесто Назарет, Едуардо дас Невес и Аналсето де Медериос. Такође, Вила-Лобос је путовао, сакупљао и истраживао музику коју је чуо око себе, те је све утицаје спојио у особени стил који је у самом Бразилу кореспондирао са модернистичким тенденцијама у уметности. Посебан утицај имао је и композиторов боравак у Европи 1923. године, када је живео у Паризу и упознао се са водећим музичким фигурама свог доба. Његове композиције су такође биле јако добро примљене и што га је охрабрило у иноваторским стремљењима. Тако је настало једно од његових најбољих остварења које је потпуно запањило међународну јавност. То је Чорос број 10 из 1925. године. Написан је за мешовити хор и велики оркестар, а у себи садржи цитат песме Rasga o coração – Раздире ми се срце на инструменталну тему коју је написао Аналсето де Медериос 1896. године. Ова мелодија се појављује у другом делу Чороса, када је доноси хор на фону заразних бразилских плесних ритмова. Вокалне деонице користе и снажан ономатопејски ефекат – певање на бесмисленим слоговима така-така-та који имитирају ритмичку структуру. Политоналност, акордски кластери, као и полиритмична структура су спроведени кроз софистицирану оркестрацију која до тада није била виђена у бразилској музици. Такође, у делу је присутна Вила-Лобосова карактеристична аверзија према постојећим композиционим плановима, чиме се постиже изузетно спонтана и проточна музичка структура, налик импровизационој народној пракси.
Еклектични проседе који је Вила-Лобос поставио остаће карактеристика бразилске музике до данас, у њеним различитим менама и видовима, у том неспутаном споју између популарног и уметничког стваралаштва.
Уредник Ксенија Стевановић
Коментари