Oперe – Хектор Берлиоз: Фаустово проклетство

„Ова прелепа књига ме потпуно обузима; не остављам је, читам је без престанка за столом, у позоришту, на улици, свуд.” Овако је Берлиоз описао свој сусрет са Гетеовима Фаустом 1828. године, чиме је уз Вергилија и Шекспира, довршио своје тројство књижевне инспирације. Либрето за своју драмску легенду Берлиоз је начинио уз помоћ Алмира Гандонијера, на основу француског превода Гетеовог Фауста познатог романтичарског песника Жерара де Нервала. Рад је започео током путовања по Аустрији, Мађарској, Чешкој и Шлезији. Како Берлиоз каже, он је био обузет компоновањем тако да је музику писао на сличан начин на који је испрва читао Гетеов текст на путу, у вагонима, на паробродима. Тако је настало дело које се опире традиционалим формама, стапајући у себи оперу и симфонију. Премијера ове опсежне композиције писане за солисте, седмогласни хор, велики дечји хор и симфонијски оркестар, била је 6. децембра 1846. године у Сали Фавар париске Опере Комик. Критичари су одушевљено дочекали Фаустово проклетство док је публика показала равнодушност, што је Берлиоз прокоментарисао као један од највећих пораза у каријери. Но, диригенти, музичари и познаваоци нису никада допустили да ово монументално дело падне у заборав. Напротив, Фаустово проклетство је често извођено како на концертним подијумима, тако и на позорницама широм света.

У децембру месецу, уметнички директор Париске опере Филип Жордан је овим делом инаугурисао Берлиозов циклус који ће трајати наредних сезона. Такође, на сцену Париске опере су се вратили Јонас Кауфман и Брин Терфел, док је нова сценска поставка поверена једном од најцењенијих авангардних позоришних режисера Алвису Херманису. Овај летонски постдрамски стваралац је причу о Фаусту сагледао кроз фигуру британског научника Стивена Хокинга, у чијем је сну о колонизацији нових планета видео транспозицију метафизичког путовања на које Мефисто води главног јунака.

Уредник Ксенија Стевановић