А. С. Панарин: „Улога православне идеје у глобалном свету”

Александар Сергејевич Панарин (1940–2003) био је руски филозоф, политиколог, публициста, критичар глобализма и потрошачког друштва, а познет је по специфичним промишљањима социјално-религијске проблематике. Текст који емитујемо је завршни одељак његове књиге Православна цивилизација у глобалном свету, која је објављена 2014. године у издању Института руске цивилизације у Москви.

Одређујући оно што подразумева под идејом православља, Панарин је писао: „Православље је религија сапатништва са слабима – и као таква, она представља устанак против духа нове сегрегације, новога расизма... Православље је религија Благодати, а не закона – и у том својству она, уместо изрицања неопозиве пресуде и означавања изабраних и неизабраних, сведочи чудо спасења, које се у земаљском животу пројављује као чудо нове историје, која шири наизглед окамењене границе и могућности простора... Најзад, Православље је религија стваралаштва, а не присвајања готових резултата од стране као бајаги изабраних. А стваралаштво је пак засновано на хришћанском парадоксу: стваралачки су најспособнији не они који су максимално склони и спремни за дарвинистичку природну селекцију, већ Стваралаштво припада неприлагођеним људима, онима који нису од овога света”.

Ствараоца, онога ко данас може да направи велики искорак у науци у култури, Панарин види у личности која још увек има способност за архаични пламен одушевљења, за несебичну усрдност, за тежњу горњем свету. Тајна истинског постиндустријског друштва је у очувању „архаичне” пасионираности морално-религиозног типа, а без таквог архаизма, нашем времену прети опасност да склизне у варваризам па чак и дивљаштво. „Може бити, да прекрасни архаизам Православља представља  шансу човечанству – једну од гаранција, да стваралачки, цивилизовани постиндустријализам још може бити спасен”, оптимистички закључује Панарин.

Превод с руског Драгомир М. Давидовић.

Уредница емисија Тања Мијовић.