Енгелберт Хумпердинк: Ивица и Марица

Ово дело је настало 1893. године на подстицај композиторове сестре, која је желела да приреди малу породичну прославу за децу. Изузетно задовољан музиком коју је компоновао, Хумпердинк је одлучио да дело преради у целовечерњу оперу, а након завршетка рада на опери, партитуру је послао Рихарду Штраусу. Препознавши квалитет остварења, Штраус је убрзо извео ову оперу, након чега је уследио њен вртоглав светски успех – само годину дана касније, готово да није било оперске куће на немачком говорном подручју која на свом репертоару није имала ово дело.

Ивица и Марица су сиромашни и у потрази за храном одлазе у шуму где се изгубе. Ускоро схватају да се налазе испред куће од слаткиша, а злокобна фигура у оркестру их упозорава да се међу свим ђаконијама крије опасност. Брат и сестра у ствари нису свесни да их вештица све време вреба. Чује се заводљиви ритам баркароле, којом их вештица мами да остану и поједу слаткише. Ипак Ивица и Марица схватају да је она зла. Вештица их хвата уз помоћ чаролије, ставља дечака у кавез како би га угојила, а сестру шаље у кућу да намести сто. Потом, вештица креће да припрема лонац у којем ће скувати Ивицу и Марицу, али деца грабе прави моменат и успевају да се ослободе. Они потом убијају вештицу, како то бајка каже, гурајући је у пећницу. Затим се чује њихов радосни валцер И сада је вештица мртва, а потом се дешава права апотеза. Све заводљиве фигуре од шећера која су украшавале кућу, су у ствари поједена деца која чекају да их Ивица и Марица дотакну како би се вратили у живот. Ускоро се појављују и њихови родитељи, Петер и Гертурд, а цела опера се завршава општим слављем и мелодијом Вечерње молитве који акцентује тријумф брата и сестре.

Уредник Ксенија Стевановић