Стварност и привид – Драган Жунић и Уна Поповић

Драган Жунић полази од става да се, за разлику од логичко-гносеолошког третирања привида као супротстављеног стварности и истини, у естетици привид, то јест „естетски привид”, често схвата као конститутиван за биће уметничког дела и његову вредност. Аутор сматра да је неопходно у естетици се дотаћи односа привида, стварности и истине, као и указати на разлику између естетског и сазнајног привида, уз отварање простора за питање о могућностима и последицама укидања уметности као привида, укидања естетске дистанце, те о вредности настојања модерне (и не само модерне) уметности да напусти традиционални миметичко-иконички поступак и постави своја дела као конкретне чињенице стварности. Жунић ће такође образложити и тезу да је способност з апривид битно својство људског бића и да естетски привид има антрополошки значај у култивисању љуске чулности и постајању човека човеком.

 *     *     *

Уна Поповић проблем естетског привида сматра једним од кључних естетских проблема, који је непосредно везан за проблем естетског искуства као таквог. Од Платонове утицајне критике естетског искуства као проблематичног и у сазнајном погледу површног, до Шилерове концепције естетског привида као позитивног носиоца људског напредка, појмови естетског привида и естетског искуства су преплитани и умрежавани на различите начине. Ауторкин циљ је да однос ових појмова представи с обзиром на позадину нововековне филозофије, те да у тим оквирима одреди кључне моменте који су омогућили да се естетски привид разуме као феномен позитиван и у сазнајном погледу.

Снимак је забележен 13. септембра у Карловачкој гимназији.
Уредница циклуса Тања Мијовић.