Омаж пијанисти Андреји Прегеру

Својим уметничким и педагошким радом Андреја Прегер већ осам деценија заузима истакнуто место у домаћој музичкој култури. Делујући као концертни пијаниста и камерни музичар, један је од оних који су током друге половине прошлог века трасирали историју домаћег извођаштва, репрезентујући га у најбољем светлу подједнако у земљи и свету. Прегеров рад на пољу педагогије оставио је врхунске резултате, о којима сведоче наши истакнути пијанисти – његови некадашњи студенти, а списатељска пракса смешта га у ред врсних познавалаца и хроничара домаће музичке сцене.

Рођен 20. марта 1912. године, у Печују, тада унутар граница Аустро-угарске царевине, Прегер је прве контакте са музиком остварио са пет година, да би већ у деветој одржао свој први јавни наступ у Загребу, у који се преселио са породицом. Поред музичког образовања, које је у овом граду стицао током једанаест година код професорке Сидоније Гајгер, ученице Јулијуса Епштајна, Прегер је похађао и реалну гимназију, вођен у то време жељом да постане инжењер. По завршетку средње школе, ипак, опредељује се за студије клавира, али, по саветима родитеља, уписује и Правни факултет у Београду који је обећавао сигурнију професију. Студије клавира започео је у класи Светислава Станчића на загребачкој Музичкој академији, а једно време провео је у Лајпцигу код Макса Пауера. Музичке студије окончао је 1930, а Правни факултет 1936. године, након чега у Загребу ради као адвокатски приправник све до избијања Другог светског рата и стварања Независне Државе Хрватске. У животу Андреје Прегера много тога ће се променити већ 1941. године, када је као резервиста мобилисан и премештен у Сплит. У овом граду отпочео је педагошку каријеру основавши приватну школу са стотинак ученика, којима је држао часове током 1942. и 1943. године.

Након капитулације Италије, под чијом се управом Сплит налазио, Прегер 1943. године одлази у партизане, где је са Љубишом Јовановићем и другим уметницима био ангажован на оснивању чувеног „Казалишта народног ослобођења", заслужног за оживљавање културног живота у окупираној земљи, у коме је Прегер деловао и као пијаниста. По завршетку рата, сели се у Београд где постаје диригент хора „Браћа Барух" и професор на Музичкој академији, где предаје партитуре, камерну музику и, најзад, клавир, све до пензионисања.

Током плодне каријере, овај уметник сарађивао је са бројним оркестрима. Наступао је широм бивше Југославије, у седамнаест земаља Европе, приредио пет великих турнеја по Сједињеним Америчким Државама и Канади, четири по Совјетском Савезу и чак седам узастопних турнеја у Великој Британији. Његов широки репертоар, заснован на пијанистичкој и камерној литератури, од барока па до двадесетог века, као и на остварењима домаћих стваралаца, сведочанство је свестраног пијанистичког интересовања, о којем данас говоре бројни тонски записи.

Посебно важан аспект Прегеровог професионалног деловања – и један од оних који су свакако кључно обележили његову извођачку праксу – било је оснивање сада већ легендарног Београдског трија и ангажман у овом камерном саставу. Трио, у којем је Прегер свирао са Александром Павловићем и Виктором Јаковчићем, важио је од 1964. до 1984. године за вероватно најбољи камерни ансамбл у земљи. О овој тројици музичара критика је писала као о "уметницима високе музичке културе, виртуозности и сензибилности". Приредили су више стотина концерата, између осталог и на фестивалима у Софији, Бергену, Салцбургу, Дубровнику, Охриду, на Бемусу и Номусу.

Полиглота и уметник широких интересовања, Прегер је кроз свој списатељски рад испољио занимање за низ тема музичког стваралаштва и извођаштва. Више деценија деловао је као музички критичар на Радио Београду, а био је и аутор бројних чланака у Музичкој енциклопедији Југословенског лексикографског завода, у часописима Међународна политика и Савременик. Године 1999. објавио је књигу посвећену Фредерику Шопену, а 2007. изашла је и његова аутобиографска књига Столеће уз музику, настала на основу Прегерових сећања и сведочења које је забележио Александар Гаталица. Делујући као организатор, Андреја Прегер је био оснивач Удружења музичких уметника Србије, а његов богати уметнички и педагошки рад награђиван је престижним наградама и признањима, попут Октобарске награде града Београда 1964, Златног микрофона Радио Београда 1974, Плакете Универзитета уметности 2002. године и Награде за животно дело Удружења музичких уметника Србије. Прегер је носилац Ордена Републике Србије са сребрним венцем, који му је додељен 1972. године, затим Ордена рада са црвеном заставом, Ордена заслуга за народ са златном звездом и Медаље Белог анђела.

Аутор емисије: Стефан Цветковић