четвртак, 17.12.2015, 20:00 -> 14:50
Извор: Трећи програм
Стваралаштво Антона Еберла
У трећој емисији циклуса којим обележавамо 250 година од рођења аустријског композитора Антона Еберла слушате симфоније у Ес-дуру овог аутора и Лудвига ван Бетовена
Премијера
Симфоније број 3 у Ес-дуру, опус 55, Лудвига
ван Бетовена често се истиче као једна
од прекретница у развоју овог жанра.
Она
је револуционарно проширила домете
симфоније, скоро двоструко премашујући
очекивано трајање дела у овом жанру, те
повећавајући лепезу емоција осликаних
музичко-оркестарским средствима.
Друштвено-политичка стремљења
карактеристична за овај жанр потцртана
су иницијалном посветом Наполеону
Бонапарти, који је био у том тренутку
на месту првог конзула Француске
републике, а затим симболичним насловом
Ероика.
Мање је познато да је прво извођење овог
дела приређено у замку кнеза Лобковица,
и то у оквиру музичке вечери када је
премијерно изведена и Симфонија у
Ес-дуру, опус 33, Антона Еберла. Кнез
Лобковиц био је, наиме, један од
најзначајнијих Бетовеновх мецена на
почетку XIX века, али је подржавао и низ
других бечких композитора, међу којима
је био и Еберл. Као
један од ретких аустријских племића
који је у периоду ратних сукоба Аустрије
и Наполеонове Француске имао довољно
финансијских средстава да окупи приватни
симфонијски оркестар, Лобковиц је
почетком 1805. приредио премијерна извођења
двеју тек написаних симфонија бечких
композитора које је несебично подржавао
– Бетовена и Еберла. Обе симфоније
конципиране су у Ес-дуру, а имајући у
виду данашњу перспективу занимљиво је
да су поједини присутни критичари
предност дали остварењу данас мање
познатог аутора. Док је Бетовен нападан
као неразумљив и нејасан, критичари су
код Еберла хвалили смелост идеја, разраду
музичког материјала, те оригиналну
употребу дрвених дувачких инструмената
у лаганом ставу, подвлачећи и у овом
случају амбициозно трајање дела.
Несумњиво је да су овим делима оба
композитора покушали да прошире оквире
симфонијског жанра, али да у том процесу
Еберл није био спреман да доведе у питање
начело јединства дела на плану музике
и карактера, те да је експанзију обима
дела покушао да надомести сразмерно
кратким менуетом и финалом.
Аутор емисије Срђан Атанасовски
Коментари