Зоран Димић: Идеја универзитета. Шта тo беше?

Поводом педесетогодишњице оснивања Универзитета у Нишу, Зоран Димић је одржао серију пригодних излагања обједињених под назвом „Пет предавања о развоју идеје и праксе универзитета”. Аутору је био циљ да проблематизује централна места у историјском развоју универзитета и да на основу њих реконструише круцијалне парадигме које су у одређеним временима означавале суштину онога што је било високо образовање. У ту сврху, Димић ће у својим излагањима узети у обзир Платонову Академију, као прву институцију универзитетског карактера, потом Унивезитет у Болоњи као најстарији у Европи, те Хумболтов универзитет као одређујући за модерно доба.

У излагању Идеја универзитета. Шта тo беше? (првом из овог циклуса), Димић подсећа на то да сваки универзитет има или би требало да има идеју која сажима све оно што је за ту институцију кључно. А шта је кључно, то се најбоље може уочити у кризним ситуацијама. Наиме, прва употрeба синтагме „идеја универзитета” забележена је у Немачкој у другој половини 18. века – у време највеће кризе универзитета, која се догодила због потпуног губитка смисла његовог постојања и када се размишљало о његовом укидању као институције. Тада је Александар фон Хумболт сазвао наjумније главе тадашње Пруске да понуде своја виђења реформе универзитета. На основу примера из средњег века (Универзитет у Болоњи), модерног доба (Хумболтов универзитет), као и изазова који се намећу данашњем високом образовању, Димић изводи основне симптоме кризе, у покушају да пронађе заједнички именитељ.