Директан пренос из Метрополитен опере – Моцарт: Отмица из сараја

Сензационални колоратурни сопран Албина Шагимуратова наступа у бравурозној улози Констанце. Тенор у успону Пол Еплби је њен драги Белмонте, сопран Кетлин Ким тумачи њену препредену служавку Блонду, а бас Ханс Петер-Кениг обезбеђује комичну равнотежу као надзорник харема Осман.

Премијера Отмице из сараја одржана је у бечком Бургтеатру 1782, а у Метрополитену је први пут приказана 1946. године. Моцарт је ово дело у форми зингшпила, дакле, са говорним епизодама, компоновао на поруџбину цара Јозефа II. За либрето је употребио популарну фарсу о два љубавничка пара Европљана – један пар су племићи, а други њихове слуге – који покушавају да побегну из харема турског паше под будним оком његовог комично неспособног надзорника. Радња се одвија у Турском царству почетком XVIII века, у време кад је стогодишња турска војна претња хришћанској Европи већ почела да бледи и кад је постала могућа комедија на тему судара двеју култура. Шале се праве како на рачун Турака, тако и на рачун мана Европљана. Племенитост паше на крају опере може се тумачити као фини прекор упућен сопственој публици, што је свакако у складу са идејама Просветитељства.

Егзотични призвук неких нумера у опери свакако није аутентична презентација турске музике већ онога што су Европљани под тим појмом подразумевали. Моцарт, међутим, заиста употребљава неке турске инструменте попут бубња, тријангла и цимбала, који ће с временом постати део европског оркестра. О тој такозваној турској музици биће речи у првој паузи преноса. Што се ликова тиче, Моцарт је створио контрастне музичке портрете за све главне јунаке, што доприноси њиховим ефектним солистичким нумерама. У другом чину, на пример, налазе се три потпуно различите сопранске арије, укључујући и Констанцину која је изузетно захтевна и представља истовремено референцу и пародију на стару традицију опере серије. Арија Османа с друге стране, садржи најдубљи тон који је икада написан за људски глас те ће у другој паузи преноса бити речи о сличним примерима екстремног регистра у вокалним композицијама.

Пренос реализују уреднице Горица Пилиповић и Зорица Премате.